Jezik i stil na web sajtu
Jezik i stil u je od neprocenjive važnosti u kominikaciji, na osnovu koje, pored i posle prvog utiska, procenjujemo sagovornika. Nema razloga da kominikacija na relaciji web sajt – korisnik ne podleže istim pravilima.
Čini mi se da je pored naše poslovične bahatosti u komunikaciji jedan od glavnih krivaca i nepoznavanje engleskog jezika. Mnogi vlasnici web sajtova imaju solidno znanje engleskog, dovoljno za svakodnevnu komunikaciju, ali tako površno znanje dovodi do raznih problema.
Teško je prosečnom srbinu da sa engleskog prevede rečenicu “please enter your password”. Većina ljudi ne shvata prvi deo “please”, oni misle da time nekoga mole za nešto. To jednostavno nije slučaj, to je u engleskom deo svakodnevnog govora i na taj način izražavate poštovanje prema drugoj osobi. Imao sam par puta situaciju da me ljudi koji mi gledaju preko ramena dok pišem mail nekom stranom klijentu, pitaju “a šta ga ti stalno nešto moliš”. “Kako misliš molim”? Pa često pišeš “please ovo, please ono”. A šta misliš, da ako klijent koji me plaća napiše “please do this, please do that” – da me on nešto “moljaka”? To je jednostavno način komunikacije civilizovanih ljudi, niko nikoga ne moli, to “please” je čak teško pravilno prevesti na srpski jezik.
Ako srbin uspe i da “uvuče” nekako to čuveno “please”, ostatak obično prevedu kao “unesi password”. Osim što je u imperativu (zapovedno), I što se obraćate u drugom licu, vrlo je grubo i ne priliči komunikaciji sa osobama prema kojima treba da budete uljudni. Zar je to teško prevesti kao “unesite password”. Zar je teško dodati i reč “molimo (Vas)” ispred toga, pa bi na primer rečenica mogla da se prevede sa “molimo (Vas) unesite password”. Da bi bili potpuno precizni, pošto se korisnici obično zbunjuju na mestima na kojima to najmanje očekujemo pa da bi izbegli pitanja tipa “a koji password da unesem”, dodaćemo i reč “svoj” što je pravilnije nego “tvoj” ili “vaš”. Dakle rečenica “please enter your password” bi trebala da se prevede kao “Molimo Vas unesite svoj password”. Srpski jezik je mnogostruko bogatiji od engleskog, zašto ga ne koristiti?
Kada uporedimo “Unesi password” i “Molim Vas unesite svoj password”, zar ovo drugo ne zvuči bolje? A ništa ne boli da se prevede kako treba. Korisnik to možda neće primetiti, jer tako i treba da bude, ali će sigurno primetiti ako mu se obratite sa “unesi password”. Možda čak proradi i onaj čuveni inat: e baš sad neću kad mi tako naređuješ.
Dalje je stvar odluke, neki insistiraju da se sve prevede doslovce, pa bi u tom slučaju trebali da prevedemo i reč “password” u odgovarajuću srpsku reč. U ovom slučaju imamo sreće jer takva reč postoji, ali to ipak nije “šifra” već “lozinka”. Nemojte prevoditi “password” kao “šifra” jer šifra označava nešto drugo (nemamo vremena ni prostora za dugačke analize, kome je potrebno više – neka potraži u rečniku, a za sada neka mi veruje na reč).
Najveća potreba za interakcijom sa korisnicima se pojavljuje u slučajevima kada je potreban neki “input” od korisnika. To može da bude mesto gde je potrebno da unese username i password, mesto gde je unosi tekst koji pretražuje ili jednostavno mesta na kojem se očekuje da napravi neki izbor. U takvim slučajevima postoje vrlo jednostavna pravila.
Koristite kratke i jasne rečenice. Ne objašanjavajte više nego što ke potrebno, bilo kvalitativno ili kvantitativno. Recimo, ne morate korisnicima objašnjavati da ćete vi sada da postavite cookie koji će da pomogne i njemu i vama da kada sledeći put dođe na sajt…. bla bla bla, nisam ni do pola stigao a već sam izgubio pažnju korisnika. Dakle, to njega ne interesuje, ko zna šta je cookie, nije mu potrebno vaše objašnjenje, ko ne zna – nije mu dovoljno vaše objašnjenje. Dakle imamo uslov: NIJE potreban i NIJE dovoljan, samim tim – preskočite to.
Dugačke rečenice zamaraju korisnike, poznato je da se web strane ne čitaju već skeniraju, dakle korisnik prelazi pogledom preko strane što traje od 1 do 2 sekunde i čita samo ono što mu se učini relevantim. Ako napišete ceo blok teksta objašnjenja jedne proste stvari, budite sigurni da će to pročitati najviše 2-5% ljudi, ostali će vas pitati to isti preko email jer nisu ni videli da ste to objasnili. U tom slučaju ste sami krivi za to jer ste “previše objašnjavali”.
Kada se dođe u situaciju da je korisniku potrebno objašnjenje, on je obično u situaciji da je u nedoumici šta u tom trenutku treba da uradi. Znači gubi strpljenje i prilično je frustriran, a neki čak i vrlo besni. Ne stajte mu dodatno na žulj, jer osim što mu je i moć rasuđivanja u takvoj situaciji pomućena zbog frustracije i brzopletosti, vrlo se lako iznervira a to se obično slomi na vaša leđa. Dobijaćete mailove “Sajt ti ne radi, ne mogu da …” ili “A uzeli ste pare, a meni ne radi …” ili “Sramota, otimate pare a ja ne mogu ni … “.
Postoje termini koji su opšte poznati i jednostavno nije potrebno prevođenje. Ja sam za to da se prevodi na srpski šta god je moguće i smisleno, ali opet postoje neke reči i fraze koje najblaže rečeno zvuče smešno na srpskom, pri čemu čak većina teško i shvati šta želite da kažete. Ne bih puno primera, ali recimo login / logout je najčešći. Kako precizno prevesti login tako da ima smisla i da nije duže od 5 reči. “Prijavite se na sistem koristeći svoje korisničko ime i lozinku” ? Ili “Prijavite se na sistem” ili “Prijava” ili “Ulaz”.... sve su to netačni prevodi koji će pre da zbune korisnika nego reč “Login”. A šta sa logout? “Odjavite se sa sistema” ili “odjava”. Možda i može, mada ni odjavljivanje nije precizna reč. Osim toga, te dve engleske reči si toliko poznate svim korisnicma računara da je prevođenje nepotrebno, ako ništa drugo, ono zbog uštede prostora. Reči kao direktorijum, folder (kako to prevesti, kao “fascikla”? Meni je to glupo i kada bih pročitao da treba da otvorim novu fasciklu, ne bih znao šta da radim), download, upload, čuveni “default”... sve su to reči koje po mom mišljenju treba ostaviti na engleskom jeziku jer su već postale odomaćene u srpskom jeziku. Kako prevesti “click here”? “Pritisnite levi taster miša na ovom mestu” ili “kliknite ovde”? “Monitor”? Pa to je srpska reč, zar ne? I dalje tražim dobar prevod za reč “online”? A i ne žuri mi se, zašto bih kada svi to razumeju, to je postala internacionalna reč.
Opet postoje stvari koje se lako prevode, recimo upravo sada sam gledao jedan sajt u kojem nude objašnjenje: “Važno je da uncheck-irate opcije… “. Ovo se lakše razume i lepše zvuči ako se prevede kao “Važno je da isključite opcije… ” Šta znači unchek-irate? To ne postoji ni na jednom jeziku. Poenta je da se prevodi sve što ima smisla prevoditi i za šta postoji adekvatan izraz koji je u duhu srpskog jezika, ne insistirati po svaku cenu na prevodu, ali opet sve što je moguće prevesti – treba to i uraditi.
Cilj ovog teksta koji pre može da se nazove “uvod u …”, da vlasnici web sajtova počnu da razmišljaju i o ovim stvarima pošto je nedopustivo mnogo sajtova na srpskom jeziku koji su u jako lošem stanju kada je reč o jeziku, stilu pa čak i pravopisu. Na kraju, to je stvar opšte kulture koja odražava inteligenciju osobe. Razmislite koju sliku o svom sajtu, a time i o sebi, emitujete u cyber svet.
October 27th, 2006 at 12:13 am
Slazem se sa svim u potpunosti, osim sa onim da je srpski jezik bogatiji od engleskog, jer kao desetogodisnji korisnik istog ( svakodnevnog govornog, poslovnog i knjizevnog), odgovorno tvrdim da apsolutno nije. A sto se tehnickog jezika tice, mislim da je ( na zalost) ipak najekonomicnije prihvatiti engleske reci poput online, cookie itd…tj one specificne za internet, jer to vise nije samo engleski jezik nego jezik interneta, i sa tim se treba pomiriti, sto je mnogo bolje nego tvoriti nove skaredne reci na nasem jeziku.S druge strane svakodnevne reci koje imaju razumljiv prevod na srpski, treba prevesti, nema potrebe da se koristi password, uncheck-irati, check-irati i tome slicno.
October 27th, 2006 at 2:56 am
Upotreba reči “molim” i “hvala” je kod nas na žalost retkost… Ja se trudim (a ponekad i teram) da se prodavačicama u lokalnom SI marketu zahvalim na “usluzi”... a u poslovnoj komunikaciji, naročito kada pišem ljudima koje slabije poznajem, redovno koristim reč “molim”
October 27th, 2006 at 3:08 am
Upravo prevodim jedan projekat na srpski i bas sam se (sinoć) čudio kako i šta prevesti. Pogledao sam neke domaće sajtove, blogove (kao i DPT).
Otprilike sam počeo kako si i preporučio: fino, molim korisnika i persiram mu. Mene lično jako nervira bilo koji drugi odnos. Postoje i argumenti za ‘bliskost’ u prevodima, ali mislim da je persiranje bolja varijanta.
Sa druge strane, login sam preveo kao prijava. Takodje password je lozinka.
Čitao sam neke dokumentacije linuksa i sličnih (ne znam kako je lokalizovani windows preveden – ovo bi moglo dosta da pomogne) i vidim tendenciju da se skoro sve prevodi. Nisam saglasan s time, ali prijava mi zvuči dovoljno jasno i ‘naški’
Takodje, click here – uopšte ništa ne znači nekome ko ne zna engleski. Sve zavisi od ciljne grupe. A, priznaj, i engleski termin ne glasi: ‘click here with your left mouse button ’ 
naravno, reci kao monitor i slično ne treba prevoditi, jer i nemaju bolju varijantu.
Što se tiče odgovornosti webmastera (hm, eto ovo se možda i može prevesti, ali sve zavisi od ciljne grupe), tu sam opet 100% saglasan – treba kratko i jasno informirati. ‘Zapamti moje podatke’ je dovoljno. I u originalnoj varijanti nije jasnije, a i nije cilj prevoda da obukuješ njime
O kom se prevodu radi, čuće se na DPT sledeće nedelje
October 27th, 2006 at 11:46 am
Још једна битна а запостављена ствар у вези са преводима веб сајтова је избор писма.
Сразмерно их је мали број који кориснику нуди могућност да изабере писмо. Надам се да могу да кажем да је опште познато да људи у Србији користе и ћирилицу и латиницу. На жалост, многи сајтови бирају да користе само једно писмо.
Притом је (додуше, по мом мишљењу, не генерализујем) горе ако је тај избор латиница, него ћирилица. Па ипак, чести су сајтови који користе само латиничко писмо и опиру се сваком покушају да дозволе корисницима избор писма. Чак не желе ни да добију бесплатну помоћ око тога.
Сматрам да је избор писма такође део стила на веб сајту и да добар и модеран сајт (намењен корисницима у Србији) треба да допусти корисницима да изаберу писмо на којем ће га читати. Тим пре што двоструки превод није ништа сложенији од једноструког. Уради се на ћирилици а затим се аутоматски преведе у латиницу. (http://www.cs.cmu.edu/~aleksa/vucko/ на пример)
Пеђа Супуровић је урадио модул за ПХП који обезбеђује двописменост на сајту: http://www.datavoyage.com/ult/
И тако даље и тако ближе. Алата има доста, само их треба употребити.
October 27th, 2006 at 12:21 pm
“Molim Vas unesite svoj password” – mala nedoumica, password se tretira kao reč u muškom rodu, a ipak se radi o ženskom
“Molim Vas unesite svoju password”
October 27th, 2006 at 12:50 pm
Шта фали речи „лозинка“?
October 27th, 2006 at 2:16 pm
A kako tek komšije Hrvati rasturaju, ‘bem ti čvorka… Kad ulazim na moj omiljeni Citroen klub HR forum, sačeka me:
“Unesi korisničko ime i zaporku za loginiranje…”
October 27th, 2006 at 3:08 pm
hehe, vidim da ovo i dalje izaziva puno paznje, jos od kada su se pojavili PC kod nas…
@filmil: ne fali ništa, ja sam to i rekao
Znači ne šfira nego lozinka.
BTW, ja ovde nisam pisao uputstvo ili bilo šta slično, samo sam hteo da navedem ljude da razmišljaju o tome, pošto većina misli da je nebitno
@miloš: LOL, aj “zaporka”, iako ne znam šta znači, ali “loginiranje”....
October 27th, 2006 at 3:40 pm
U pitanju je neki language pack za phpBB, nisu citroenaši krivi
http://www.google.com/search?q=Unesi+korisni%C4%8Dko+ime+i+zaporku+za+loginiranje
BTW, nice job na citroen.co.yu…
October 27th, 2006 at 6:15 pm
Баш као што си и сам рекао: „молим“, односно „please“ је начин обраћања на енглеском језику. Не ради се о томе да су Енглези културнији или финији од нас (можда и јесу, али то није због „please“), већ да је такав обичај.
Колико би често код нас на неко питање одговорио са „да, молим Вас“ („yes, please“)? Са друге стране, често ћеш употребити „не, хвала“. По мом мишљењу, ради се о културолошким разликама, и не треба толико инсистирати на превођењу један-за-један са енглеског. А не треба заборавити ни то да се у енглеском персирање само по себи ретко користи (тј. потражи „You“ великим словима у средини реченице), односно, то је више одлика српског језика (сигурно је један од разлога то што се исто изговарају и пишу на енглеском језику).
Коначно, ја бих предложио „Унесите лозинку“, што је негде на средини по љубазности и дужини (персирамо, а не претерујемо).
(успут, мислим да је пријава-одјава добар превод login-logout, пошто су у одговарајућем односу а за одјаву се сви делимично слажу — или можда „најава“?
October 28th, 2006 at 3:37 pm
Случајно ископах исти чланак на б92. Тамо је расправа кудикамо живља, па ко воли нека стави шешир од фолије и оде на:
http://www.b92.net/tehnopolis/kolumne.php?nav_id=217081
October 30th, 2006 at 7:08 pm
Elem, mislim da je pisac članka malo pobrkao lonce, što se tiče “moljakanja”. Nije isto biti fin i uljudan pa zamoliti nekoga nešto i primoravati i kinjiti nekog. Na zapadu postoji dvostruko ponašanje prema strancima, opet zavisno u kom delu Evrope. Nemački deo je dosta disciplinovan, ljudi su na distanci jedni od drugih, za razliku od Španije i Italije gde su ljudi “topliji” i “prirodniji”. Srbima je bolje na Jugu nego na hladnom severu, što se tiče mentaliteta. Ja lično nisam voleo da me neko mladji oslovljava sa Vi već sa ti. Tako mi je prirodnije i lepše. Nemam potrebu da budem gospodin, i ne doživljavam kao naredjenje kad je napisano: Unesi pasword. A ko ne zna kakv je odnos ljudi iz nemačkog dela Evrope prema Srbima, neka pita gastarbajtere. Kinje brate na svakom koraku, čak i kad sam bio u jezičkoj školi (oko 2000 evra za 3 meseca) nema profesionalnosti kad vide da si iz Srbije. Tako da su morali da promene ponašanje kad su videli da su se drugi učenici naljutili. Prema tome, ko nema takva iskustva, nije mu jasno pa moljaka, ko ima loša iskustva, taj će iz reakcije da odbije da bude fin prema njima. Ja lošim ljudima ne kažem “dobar dan”. Ali što se tiče interneta i upotrebe jezika slažem se da treba da postoji uljudnost, mada meni ne smeta i kad piše samo “unesi pasword”. Lični je izbor da li će u nekom tekstu pisati “pročitaj sledeći link” ili “molimo, pročitajte sledeći link”. Meni je to svejedno, a kad pišem na svom sajtu, želim da izgradim prisniji odnos sa posetiocima, mada bi prvi kontakt trebao da bude sa Vi. Moj sajt pak čitaju ljudi koje poznajem, i omladina, tako da tu nema persiranja.
November 1st, 2006 at 8:33 pm
^ O čemi ti to pričaš, očiju ti?
))
Jesi ti pročitao o čemu se priča? Ko bre priča kako je gastarbajterima … ?
Šta me bre briga, i ne spominjem ih niti su predmed mog interesovanja ovde.
November 9th, 2006 at 11:18 am
Isto razmišljamo.
Što se tiče stvari oko “unesi password” i “molimo unesite svoju lozinku”, moje iskustvo mi govori da tu grešku prave, u glavnom, programeri kada pišu/prevode neki software. Ne da im se koristiti mozak u takve svrhe, samo napiše jasno i glasno šta treba i ne razmišlja puno o posljedicama.
Btw, zašto ne mogu da ubacim tvoj feed u Google Reader?
November 13th, 2006 at 5:26 pm
Konkurs za posao: Razvijaoc – programer početnik
http://poslovi.infostud.com/konkursi/2006/11/hermes1.php?posaoID=12516
Evo jos jedne u nizu nebuloza: developer = razvijaoc, wtf?
December 25th, 2006 at 6:12 am
Pa da, nama fali domacih dobrih copywriter-a (ajd sad me ispecite zbog ove reci) za web. I naravno, usability eksperata (obrni taj razanj, mali).
Jos uvek smo u fazonu “Muvaj babu da ti strika Najke” – za razliku od Amera i Evropljana, ovde ljudi ne samo da nisu spremni da najme nekoga ko ce im napisati lep tekst ili profija koji ce im prevesti sajt na Engleski, vec isto ocekuju od webmastera. Sad, mogu ja da prevedem, ali znam da to nece biti ni 100% pitko a ni konzistentno u duhu Engleskog. A nema vece gluposti nego kada stranac naleti na Indian English – ode dalje dok trepnes (a i pre).
Eto, zavrsih moj nocni rant